ŠTA TO EU ŽELI U CRNOM MORU? Brisel najavio formiranje pomorskog centra u regionu kojim su dominirale Rusija i Turska, a sada se nameće još jedna SILA (FOTO)
Rat u Ukrajini povećao je geopolitički značaj crnomorskog regiona, a Evropska unija bi zato da tamo stvori pomorski centar bezbednosti koji bi štitio kritičnu infrastrukturu i saobraćaj brodova.
Dojče vele (DW) u analizi ovog plana Brisela navodi da Evropska komisija želi da poveća uticaj EU u strateški važnom crnomorskom regionu i da se bližom saradnjom s Ukrajinom, Moldavijom, Gruzijom, Turskom, Azerbejdžanom i Jermenijom suprotstavi ruskom uticaju.
- U kontekstu ruskih kršenja vazdušnog prostora, napada na luke i brodske rute... u centru toga je poboljšanje bezbednosti u regionu - rekla je nedavno u Briselu Kaja Kalas, visoka predstavnica Unije za spoljnu politiku i bezbednost, predstavljajući novu strategiju za taj region.
Na Crno more izlazi sedam zemalja, među kojima su i dve članice Evropske unije, Bugarska i Rumunija.
Tu su i kandidatkinje za pristup Uniji – Gruzija, Turska i Ukrajina.
Moldavija, još jedna država koja teži članstvu u EU, takođe ima pristup preko reke Dunav.
Od početka ruske invazije na Ukrajinu 2022. Crno more je bilo i poprište borbi i mesto ruskih blokada ukrajinskog izvoza žitarica.
U poslednje vreme, kako je rekla Kalas, EU je sve više zabrinuta zbog mogućih ruskih napada na kritičnu podmorsku infrastrukturu, kao što su kablovi za internet i komunikacije, kao i zbog tzv. "flote u senci", odnosno tankera pomoću kojih Rusija zaobilazi sankcije EU na izvoz nafte.
Šta predlaže EU?
Generalno, plan Evropske unije podrazumeva dalje jačanje saradnje u trgovini, energetici i saobraćaju.
Najkonkretniji aspekt novog predloga jeste osnivanje "centra središta za pomorsku bezbednost" sa ciljem poboljšanja "svesti o situaciji i razmene informacija o Crnom moru, monitoringa u realnom vremenu iz svemira do morskog dna i ranog upozoravanja na potencijalne pretnje i zlonamerne aktivnosti", navodi se u tom strateškom dokumentu.
Kalas je rekla da bi to moglo da pomogne i u praćenju mogućeg budućeg primirja između Rusije i Ukrajine.
Drugi cilj je podržati izgradnju regionalne saobraćajne infrastrukture, delom i "da bi se poboljšala mobilnost vojske, odnosno da bi jedinice i oprema mogli da budu tamo gde su potrebni, onda kada su potrebni", rekla Kalas.
Nije međutim jasno gde bi se taj centar nalazio i koje bi zemlje u to bile uključene.
Nije jasno ni to koja finansijska sredstva bi mu bila dodeljena.
Kako bi mogle da reaguju zemlje Crnog mora?
Iako većina zemalja koje izlaze na Crno more – osim Rusije – sarađuju s EU, neke su više, a neke manje usklađene s agendom 27 zemalja članica Unije.
Vlade Ukrajine i Moldavije teže pridruživanju Uniji.
Gruzija i Turska takođe su zemlje-kandidatkinje za članstvo u EU, iako su njihove kandidature za pridruživanje trenutno zamrznute.
Jermenija se poslednjih godina približila EU, dok Azerbejdžan ima složen odnos s Rusijom i EU.
Turska je blizak partner EU i članica je NATO, ali kao snažan regionalni igrač, ima i sopstvene interese koje uzima u obzir.
Poput Rusije, i Turska ima interes da SAD i druge zemlje NATO drži van crnomorskog regiona, podseća Štefan Majster iz nemačkog trusta mozgova Savet za spoljne odnose (DGAP).
- Ankara štiti samu sebe, ispunjava svoje obaveze prema NATO, dok istovremeno pokušava da ne provocira Moskvu. Ankara Rusiju vidi kao bezbednosnu pretnju, podržava Ukrajinu u ratu i ne slaže se s ruskom aneksijom Krima. Ali, ona ima i koristi od zapadnih sankcija, još uvek kupuje ruske resurse i profitira od trgovine s Ukrajinom - kaže Majster.
Odnos EU s crnomorskim regionom se promenio
Evropska unija je prvi put počela da pokazuje intenzivnije interesovanje za crnomorski region kojim su tradicionalno dominirale Rusija i Turska, nakon što su se Bugarska i Rumunija 2007. pridružile Uniji.
I pritom nije jedina: Kina je takođe povećala svoj uticaj. Prošle godine gruzijska vlada dodelila je na tenderu pravo na izgradnju luke u Anakliji kineskom konglomeratu, u kojem su inače i subjekti koji su pod američkim sankcijama.
- Pre deset godina, angažman EU bio je manje strateški, a kineski uticaj manji. Danas bi neuspeh u produbljivanju veza tamo imao stvarnu cenu po bezbednost i ekonomsku težinu Evrope - kaže za DW Tinatin Akvledijani, iz briselskog Centra za evropske političke studije.
Prema Majsterovim rečima, Crno more je sada "u centru evropske bezbednosti i ključno je za povezivanje s drugim regionima poput Južnog Kavkaza, Kaspijskog jezera, Srednje Azije i Bliskog istoka".
Majster kaže da je dobro što EU želi da preuzme aktivniju ulogu u Crnom moru kroz formiranje nadzornog bezbednosnog centra.
Ali, mnogo toga je, kaže, još uvek nejasno.
(Kurir.rs/Dojče vele/Preneo: N. V.)